Sociološki činioci igraju veoma značajnu ulogu jer utiču na ponašanje učesnika u saobraćaju, na bezbednost saobraćaja, na odnos prema drugim učesnicima u saobraćaju, kao i na način njihovog komuniciranja.
Društveno okruženje predstavlja socijalno okruženje u kome vozač obavlja svoje delatnosti. Ono će kod vozača stvoriti neke značajne osobine koje se dalje mogu manifestovati kroz: poštovanje pravila saobraćaja, stvaranja tolerantnog i humanog odnosa prema drugim učesnicima u saobraćaju, postupke u rešavanju saobraćajnih situacija, motivisanosti kako bi se steklo novo znanje o bezbednosti saobraćaja…
Sociološki činioci koji utiču na ponašanje vozača
Neki od socioloških činilaca koji utiču na ponašanje vozača su:
- zaposlenost
- školska sprema
- ekonomski status
- mesto rođenja i prebivalište
- porodična situacija,
- međuljudski odnosi na radnom mestu
Najjači uticaj ima ekonomska moć stanovništva i standard. Siromašniji slojevi stanovništva nemaju dovoljno finansijskih sredstava za kupovinu bezbednijih i boljih vozila, za njihovo održavanje, pa samim tim ugrožavaju sebe, ali i ostale učesnike u saobraćaju. Putevi nisu u dovoljnoj meri kvalitetni, a na bezbednost saobraćaja utiče i migracija stanovništva iz ruralnih sredina u veće gradove.
Zato se društvo preko raznih institucija trudi da utiče na formiranje socioloških osobina vozača. Auto škole predstavljaju neke od tih institucijakoje se trude da u velikoj meri utiču na formiranje osnovnih stavova o bezbednosti u saobraćaju.
Sve saobraćajne aktivnosti se realizuju kroz vreme i prostor, a ključni faktor u donošenju odluka vozača je očekivanost.
Očekivanja vozača se ne smeju izneveriti, i od njega očekivati neočekivane i neuobičajne manevre. Zbog toga što vozači „čitaju“ okolinu i put neuobičajnija rešenja i ona koja se kose sa očekivanjem vozača mogu dovesti do greške vozača i nastanka saobraćajne nezgode.
Kako bi doneo pravu odluku vozaču je bitno da dobije odgovarajuće informacije iz okoline. Najveći broj odluka vozač donosi na osnovu vizuelne impresije. Brzina kojom oko prikuplja informacije je najvažnija, s tim što pojave moraju biti prostorno i vremenski razdvojene, kako bi vozač u opšte bio u stanju da ih percipira i obradi.
Promena saobraćajnih situacija nastaje prilikom promena na putu, kao i pojave drugih učesnika u saobraćaju i delovanja okruženja.
Takve promene mogu biti iznenadne i nepredvidive i očekivane i predvidive. Vidimo da promene mogu biti različite, pa je tako potrebno i vozaču da različito reaguje na njih.
Zapamtite – sposobnost predviđanja namera drugih učesnika u saobraćaju predstavlja osnov za donošenje pravilne i pravovremene odluke u konkretnim saobraćajnim situacijama.
Poznavanje faktora opasnosti i poznavanje pravila u velikoj meri utiče na donošenje pravilne odluke o postupanju u novonastaloj saobraćajnoj situaciji. Pri tome se misli na:
- karakteristike puta koje vozač može stalno da vidi
- karakteristike okoline koje nisu vidljive
Međutim, da bi pravilno procenio opasnost, i doneo pravu i pravovremenu odluku vozač mora da uzme u obzir i ostale faktore koji itekako mogu uticati na ispravnost donošenja odluke. Ti faktori su: stanje vozila, vidljivost, ponašanje vozača, saobraćajni i vremenski uslovi.
Svaki vozač ima obavezu da postupa po propisima i da izbegava opasne sitaicije. To u osnovi znači da treba da bude „bezbedan vozač“ koji će primeniti načela defanzivne vožnje i obzirnog ponašanja.
Šta definiše bezbednog vozača?
Svakog bezbednog vozača karakteriše: budnost, znanje, tolerancija, dobra tehnika vožnje, sposobnost predviđanja i odlučivanja, saobraćajna kultura. Prema Načelu odgovornosti on treba da vozi tako da izbegava potencijalne rizike i opasnosti.
Suprotno ovome nebezbedan vozač često usmerava pažnju na druge stvari, ne reaguje pravovremeno, pogrešno procenjuje brzinu, rastojanje, i svoju sposobnost.
Karakteristike i načela defanzivne vožnje
Defanzivna vožnja zahteva od vozača ponašanje u saobraćaju kojom će se sprečiti nezgoda, izbegla mogućnost da drugi izazovu saobraćajnu nezgodu, ali i ublaže posledice saobraćajne nezgode.
Načela defanzivne vožnje:
- vozač prati odvijanje saobraćaja, predviđa pojave i razvoj saobraćajne situacije
- razmišlja unapred kako bi na vreme uočio opasnost
- prvo razmisli, pa tek onda postupa
- ima razumevanja i za ostale učesnike u saobraćaju
Čulom vida možemo da primimo 90% informacija, da učitamo 7-8 elemenata iz okruženja i jasno 1-2 elemenata na koje prvo reagujemo i koji su najbitniji radi bezbednosti.
Zbog toga je od izuzetne važnosti da se prilagodi brzina kako bi se u potpunosti sagledala saobraćajna situacija. Sa principima defanzivne vožnje treba početi što pre, u toku obuke vozača u auto školi i učiti kandidate bezbednoj vožnji.